на 12 минути пред да се разбудат . ( бунт )

јануари 20th, 2011

Траума

Posted by buntewski in Некатегоризирано

Траума ( Traum ) e всушност Германски збор за сон.

Траум е долг правоаголен збор обоен во темни загасити нијанси.

Сон е малечок круг со сино бел интензитет.

Одберете сами свој збор за правилно именување на ноќната манифестација од денските желби. Но, траума на Македонски дефинитивно значи непријатна последица.

Dolly_trauma_by_cow_Cow

-

” Ја киднапираа керка ми пред девет месеци. Четири месеци си ебавме матер со жена ми, ја баравме со Полиции чуда.. Имаше неколку лажни повици, демек по шиптарскине села ја држеле горе. Еднаш не сповикаа во 4 сабајле као ја нашле во Тетово. Каки Тетово , цела ноќ ја преседовме ко кучиња будни сред Јануари. Ништо.

Ама на 16ти вечерта се јави Наташа.. другарка на Сања и вика и се јавила. Викаме да не лаже, да не мафтосуе нешто девојчето.. кога не.. со солзи цела уплакана вика Ми се јави Сања, рече ја однеле негде преку граница и дека снимале некој клипови со некој мажи, ја злоупо.. золуп.. со Сексање некој клипови и снимале.

Цела фамилија сме во стрес , ова живот не е.. Сестра и ја фати некој страв сега и таа не излегува. Џандарите викаат снимена е таа од порано, пази и тебе да не ти напраат нешто.. оти со исти деца излагаат со исти се дружат.. о божее.

Па пред една недела ми кажа тој од криминалистичо оделење, со бекембарди еден вика од тој канал каде што е изнесена веројатно Сања, ставале видеа на два сајта цело време. Се изгледавме од поново време што е , ништо нема засега.. Еве уште чекаме , има нови и нови девојки цело време. ”

-

” Дење ноќе во дуќанот бевме.. ништо друго немам јас, со жена ми тука по цел ден. И баш милион пати го имаме праено муабетот.. дека овие што шиткаат продавниците алкохол после 12, тие договорени се и со деца и со полиција. Иначе да решиш сега ти да продаваш, никој не ти доаѓа, само може да наебеш ако ти пратат цивилка да те провери. И фрката почна прво со еден од маало, еден батка со булдог, он редовно купуваше од кај нас со другарите правеше промет.. Кога вино ќе изнакупат, кога ракии некој.. И незнам како ме дознаа после.

Слушав музика од доле цело време, имаше некој деца доле по гаражите свиреа и почнаа после и горе да доаѓаат да купуваат. Цигари, пиење, којзнае си викав што праат доле се испоебаа. Некој свеќи после почнаа да зимаат, еден праша презервативи дали имало. Ама куртони немавме ние во дуќан, само така некој чипс ќе земеа понекогаш кроасани.. И свеќи. Без свеќи не излагаат.. као секта некоја пичку матер , што не помислив.

И еден ден веќе ќе затварав, Петок порано, влагање носат на раце едно девојче 16ет највеќе да имаше. Целиот крв по рацете напраен тој едниот бараше марамици, којзнае што.. А луѓе влагаат у дуќан цело време, деца мали пискаат некој жени. Тој другиот ко некој нож да имаше.. не памтам ништо баш добро. Само ја турија девојката на масичето напред кај фискалната, таа у несвест беше од почеток и ме исече нешто у половината и сум паднал напред у гајбите.”

-

I’m fucked up. I don’t know when it all started but i think that i’m this way since i was born. I’ve seen my father masturbating in front of the screen, some free porn site on internet. I was checking all the videos right after he leaves the room. First, I wasn’t really into it. They were all the same; some mature pussies giving someone some sort of pleasure. Few mounts passed until I had my first orgasm but still today, my perception of pornography is a way different. I can watch it all day; different girls and different places. I’m starring in their eyes. That’s my secret.

Now it’s a bad habit. I often have difficulties in my social life and I’m shy and very quiet with people that i don’t know well. I can’t handle with girls, I have no girlfriend and I can’t say that I’ve been in love. I’m 24.

I was really amazed of few girls and I knew all of their videos and.. I was watching them over and over. They lasted different but not for long, they were like a period of occupation for my thoughts. I remember one crazy Russian bitch. Fucking beautiful long legs and black hair. She was a porn heaven, she was getting naked everywhere. In cars, kitchens.. on a fucking rooftops.. And she had something more. She was harmful and poisonous. A real star.

Then one morning. I was listing the newest girls and I was shocked. There were like few guys in a dark room, almost torturing one girl and posting new and new material. They were trying to be creative, there were different things. They were burning her hair and vagina, putting it on a lighting candle. I thought GOD, THERE WERE MILLIONS and millions of views for only couple of days. I wanted to marry her and the next day, the police found her dead in a white stuff with some strange Slovenian signatures.

декември 5th, 2010

#3 ( УБИЈ! )

Posted by buntewski in Некатегоризирано

( Понекогаш ми е премногу тешко да и верувам ; сетилата бараат данок. Знам дека и нив тешко им паѓа ; понекогаш ја губам меѓу сончевите денови , меѓу неколку успеси во низа ; понекогаш неможам да ја одредам помеѓу боите што ги гледам. Тоа се детски работи , сваќам дека полека ги надминувам. )

Зимата првпат сватив дека немам ниту еден број во мојот именик ; Луѓето ги промениле телефоните , луѓето беа далеку и луѓето повеќе не беа живи. Се разбира , тоа беше најладната зима што ја паметам , најсините стмнувања што сум ги видел а разденувањата беа невпечатливи браќа и сестри на ноќната широчина. Тие утра сакаа да бидат ноќ , а ноќите сакаа да ми помогнат и скријат ; да не ја видам никогаш ослепената војска на мојот омилен град.

Со сечие заминување си одеше и дел од мене ; така сватив дека моето тело немора да оди никаде. Воедно , беше секаде освен во Скопје ; Бев делумно тука а делумно на други континенти. И немав нозе да одам понатаму , и нема збор што може да продолжи.

Се сеќавам кога пред неколку години си замина Број 6 ; Неколку пати станував вечерта и одев во купатило да си го видам лицето. Пиев вода, гледав на календарот ; солзи ми течеа и додека спиев. Последниот пат кога станав веќе не беше сосема темно , немав сила за било што , ја слушав мајка ми како ги бутка шампоните сеуште недорасонета. Портокалово светло доаѓаше од ходникот , имав дупка во грлото и во стомакот ; Уште тогаш знаев , уште тогаш сватив се.

Потоа , лето беше кога си замина Број 2 а веднаш по него и Број 1.. Секој ден бев одново на аеродромите , ги испраќав луѓето во Париз , Барселона , Луксембург. Помислив и дека сето тоа е испланирано , дека е совршено , дека неможе да биде подобро. Кога ќе се стемнеше , а особено кога ќе се вратеше Ноември , звучни во мојата глава беа единствено буквите с , а и м.

А потоа почнаа свадби , почна масивен одлив и празнење на улиците. Еден ден веќе незнаев каде е градежниот факултет , неможам и денес да го најдам ; го имам на некој слики во телефонот , го паметам со натпис ЕХ ПАРИС, ПАРИС .

Број 8 остана подолго од моите очекувања , кога си отиде тој , сакав да сум на негово место. Следниот ден , решив да ги ценам тие броеви што останаа и почнав да одам од врата до врата. Вратите беа сменети. Најдов некои од нив , се надевам дека најдов една девојка со виткана коса која ме пречека со срдечна насмевка и некое дете со убави широки очи. Најдов случајно и еден црн дечко , во истот влез , едвај се препознавме.

Кривев со едната нога по улиците и имав лузни по целиот грб. Кога го изгубив гласот и почнаа да надоаѓаат разни доктори во мојата соба , иронично се смеев позади она што тие можеа да го видат. Незнаеа дека и тие се неизлечиво болни како и јас , незнае дека сум најдобриот доктор , дека нема што да бараат тука. Времето , гази , суши , судено му е подолго да векува од нас. Новите генерации , докторите , шивачите ; ме чудеше нивната глупост и несигурност.

Во собата ми мирисаше на бајати ѕидови , на нешто што било бело а сега е жолто. Мојата соба беше стара , рамките на прозорите го памтеа мојот здив некогаш и сега. Инјекциите што ги примав велеа дека чудесно брзо и лесно ме остареле. Службите кои сега ми беа и мајка и татко , ме беа заклучиле дома во зборот нега. И беше меко, каде и да се свртам, беше навистина солидно за човек што веќе не постои во формата што тие ја разбираа.

( Таа никогаш не престана да доаѓа ; беше навикната на подобро со годините , корисниците на нејзиното тело имаа подолги нозе , посилни лакти и подлабок глас. Се додека имаше некој тука , таа веднаш одбираше да биде негова. Кога и последниот Херкулес ги напушти овие живеалишта , дојде една вечер и ги стави рацете на мојот стомак. Баш како што правеше секоја вечер , за време на целиот живот што го паметев.

Вели , ” Ја затвориле седмица ; Некој Австријци ги купиле просториите и направиле канцеларии. На плоштадот има некои нови знамиња. Многу е чудно , признај ми дека и тебе ти е чудно! Во градот има жолти плакати и пишува УБИЈ! , мислам дека е реклама за некој си нов весник.
На тревникот пред Порта Влае има некој циркус, ги слушаш ? По цели денови ечат , доаѓаат некои нови деца таму. Ги носат мајките , облечени во некои шарени панталони у слатки мали капчиња. Убави деца , нема муабет..

Сакаш да гледаме слики ? Донесов слики , тука се да ги разгледаме …” )

-

tri

Следна страница »